Српски форум о управљању интернетом (IGF Србија) одржан је 26. маја 2022. године у Дому омладине у Београду, Србија, у хибридном формату.
Окупљена публика у Дому омладине и онлајн преко Zoom апликације и YouTube-a могла је да прати две пленарне дискусије и четири панел-дискусије и учествује у њима. Одвијале су се паралелно на две сцене ‒ у салама Американа и Клуб. Фокус овогодишњег догађаја био је на изазовима управљања интернетом, а пре свега на актуелним глобалним, европским, регионалним и националним политичким процесима који обликују наш дигитални свет. Важне дискусије тицале су се:
- дигитализације и дигиталних политика ‒ на који начин постићи остваривање одрживих решења за дигиталне изазове, како на локалном тако и на глобалном нивоу;
- дигиталног суверенитета ‒ где се пре свега разговарало о могућностима разбијања глобалног интернета на ситније делове, односно настанка такозваног „сплинтернета”, и о томе да ли политички догађаји и процеси могу угрозити ,,отвореност интернета’’, са посебним фокусом на активности у оквиру Европске уније, али и у другим земљама;
- важности сајбер-безбедности у дигитализованом свету ‒ едукација и подизање свести грађана о претњама и начинима заштите у сајбер/дигиталном простору; речи је било и о локалним темама, шта је потребно учинити да би се изградило дигитално писмено друштво, каква је улога државе у процесу дигитализације, едукације и подизању свести грађана, посебно младих, у изазовима које доноси интернет, односно дигитални свет.
Важност Српског форума о управљању интернетом (IGF Србија) најбоље је описао специјални гост (keynote speaker) Chengetai Masango (Head, Secretariat of the Internet Governance Forum, United Nations), наглашавајући важну улогу и допринос локалних стејкхолдера у глобалним процесима управљањем интернетом и истичући да управљање интернетом „почиње (к)од куће”.
Неке од важних препорука за државу, привреду и грађане су:
Дигитализација и дигиталне политике морају остати високо на дневном реду новог српског парламента. У процесу дигитализације државне управе и приватног сектора потребна је већа иницијатива државе да би се повећала транспарентност државних органа, а у приватном сектору да би се повећала ефикасност и конкурентност.
Нарочито више рада треба уложити у подизање свести малих и средњих предузећа о информационој безбедности. Један од сјајних примера јавно-приватног партнерства је Мрежа за сајбер-безбедност, која је из неформалне „Петничке групе”, 2020. године прерасла у фондацију. Едукација и подизање свести грађана прожимају се кроз постављене циљеве Мреже. Сајбер-херој је још један одличан пример програма за изградњу капацитета у области сајбер-безбедности. Примарни циљ програма је популаризација сајбер-безбедности међу студентима преко посебних тренинга и учешћа на такмичењима, односно остваривање сарадње са привредом.
Грађанима треба омогућити већу контролу над тим ко има приступ личним подацима које креирају. Владе морају створити правну структуру која ће подржати успостављање „заједничких података”, где би грађани са заједничким интересима могли да удруже личне податке за јавно добро (нпр. медицинска истраживања).
У контексту дигиталне писмености и нарастајуће дигитализације потребно је унапредити формалне и неформалне системе образовања како би се развили нови алати који ће допрети до свих грађана, у свим старосним групама, и обезбедити континуитет оваквих јавних политика.
Глобална порука IGF Србије је да ће интернет наставити да буде један глобални интернет, иако са неким елементима „сплинтернета”. Очекује се да државе више учествују у обликовању будућег глобалног дигиталног простора, уз даље учешће свих заинтересованих страна (такозвани „мултиактерски приступ”). У том контексту, дигитални суверенитет који Европска унија износи у својим плановима не представља (још увек) стварање „сплинтернета”, већ превасходно очување европских вредности на интернету заједно са еволуцијом дигиталних технологија.
У наставку можете прочитати остале кључне поруке са сесија, а на YouTube каналу ,,Регистар националног интернет домена Србије’’ можете пронаћи видео-материјале са IGF Србија 2022.
Панел-дискусија: Дигитализација и дигиталне политике – две стране истог новчића
Панелисти:
- Chengetai Masango, Head, Secretariat of the Internet Governance Forum, United Nations
- Милан Добријевић, државни секретар, Министарство трговине, туризма и телекомуникација
- Тања Мишчевић, Deputy Secretary General, RCC (Regional Cooperation Council)
- Gwendoline Delbos-Corfield, Member of the European Parliament
Модератор: Слободан Марковић, УНДП
Репортер: Катарина Анђелковић (Дипло фондација)
- Једини начин за остваривање одрживих решења за дигиталне изазове јесте да се ангажују друге групе заинтересованих страна, као што су приватни сектор, цивилно друштво и академска заједница, и да се свим заинтересованим странама омогући да учествују у међународним иницијативама о дигиталним питањима на равноправној основи.
- Сарадња између организација цивилног друштва и Европске уније у решавању одређених дигиталних изазова (као што је дигитални надзор) већ постоји, али се очекује и да ће ти изазови бити високо на дневном реду новог српског парламента.
- Дигитални аспекти ће остати главни приоритет Владе Србије у наредним годинама. У току је низ пројеката, као што су Дата центар у Крагујевцу, дигитализација школа и учионица итд. Поред инфраструктурних активности, биће настављен и рад на дигиталном законодавству, као и програми развоја капацитета намењени различитим старосним групама.
Сесија: Медији, људска права и дигитална писменост у постдигиталном добу
Панелисти:
- Маја Зарић, Министарство културе и информисања
- Данило Кривокапић, директор, Share фондација
- Марко Станковић, члан Управног одбора, Кровна организација младих Србије
Модератор: Богдан Бањац, Канцеларија повереника за заштиту равноправности
Репортер: Татјана Буха Матић (ПЗР)
- Потребно је креирати холистички, мултисекторски приступ свих заинтересованих страна медијској и дигиталној писмености и подстицати умрежавање да би се постигли циљеви одрживог развоја и подршке демократским процесима.
- Треба оснажити медијске и дигиталне вештине грађана, нарочито припадника рањивих група, као и припадника маргинализованих група, који су неретко у потпуности изван информационог екосистема.
- Треба унапредити формалне и неформалне системе образовања како би се развили нови алати који ће допрети до свих грађана, у свим старосним групама; и обезбедити континуитет оваквих јавних политика.
- Треба неговати дигитално окружење усмерено на децу.
Сесија: ИТ предузетници
Панелисти:
- Иван Минић, серијски предузетник, председник Управног одбора РНИДС-а
- Горан Младеновић, директор NiCAT кластера
Модератор: Душан Стојичевић, директор, Gransy
Репортер: Борис Беговић (Дипло фондација)
- Процес дигитализације државне управе у Србији, као и приватног сектора, од изузетног је значаја. Има за циљ да повећа транспарентност државних органа, а у приватном сектору да повећа пре свега ефикасност и конкурентност. Постоји потреба за већом иницијативом саме државе у процесу дигитализације, односно већом подршком државе приватним компанијама, за шта је потребно пронаћи адекватан модел за сарадњу.
- Друга важна тема је била фискализација и изазови и промене које је она донела фриленсерима, односно ИТ предузетницима. Била је потребна боља законска регулатива, али у доношењу регулативе у овој области није постојала адекватна сарадња државе и приватног сектора. Лоше управљање променама, односно непостојање стратегије имплементације постојеће регулативе довело је до многих изазова; што се мора променити у будућности.
- COVID-19 је „довео до промена које су ту да остану”, сложили су се панелисти, наводећи да ће у ИТ индустрији рад од куће постати доминантан начин рада. Рад од куће и онлајн-комуникација имају својих предности, пре свега у погледу доступности и ефикасности, али исто тако доносе са собом друге изазове. Људски контакт и face-to-face комуникацију не може да замени ниједна онлајн-платформа. Изазов је како пронаћи модел који ће надоместити недостатке рада од куће.
Сесија: Сајбер-безбедност и људски фактор: свест, едукација, компетенције
Панелисти:
- Небојша Јокић, Мрежа за сајбер-безбедност
- Марко Крстић, руководилац Службе за информациону безбедност и послове Националног ЦЕРТ-а
- Дејан Ђукић, директор Фондације „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС)
Модератор: Милан Секулоски, Мрежа за сајбер-безбедност
Репортер: (Мрежа)
- Област информационе безбедности је изузетно динамична област, која захтева да улагање у технологије прати улагање у људе, као најслабије карике. Национални ЦЕРТ је 2019. године спровео истраживање о сајбер-култури у Србији, а затим 2022. године дао и подршку припреми истраживања о безбедности корисника интернета у Србији, коју је спровео РНИДС. Резултатима истраживања не можемо бити потпуно задовољни, али они ипак дају простора за даље унапређење знања грађана.
- Држава има главну улогу у подизању свести о информационој безбедности, али је неопходно и да организације из свог угла ураде више на креирању и реализацији едукативних програма. Нарочито више рада треба уложити у подизање свести малих и средњих предузећа. Један од сјајних примера јавно-приватног партнерства је Мрежа за сајбер-безбедност, која је из неформалне „Петничке групе” 2020. године прерасла у фондацију. Едукација и подизање свести грађана прожимају се кроз постављене циљеве Мреже. Платформа за awareness Националног ЦЕРТ-а биће централно место едукативних садржаја којима ће моћи да приступе и грађани и привреда.
- Недостатак кадра је глобална појава у овој области, али ако се у то не улаже довољно, може много више да се изгуби. Треба искористити заинтересованост младих. Верујемо да иницијатива као што је Сајбер-херој може бити добар начин за постизање овог циља, нарочито ако се оствари намера да постане национално такмичење. Показатељ успеха овакве иницијативе је и победа тима средњошколаца на регионалном кампу који је пре месец дана одржан у Албанији.
Сесија: Економија података и јавни интерес
Панелисти:
- Др Paul Twomey, Global Solutions Fellow
Модераторка: Desiree Жељка Милошевић, председница УО, isoc.rs
Репортер: Анамарија Павловић (Дипло фондација)
- Од кључног је значаја како можемо да дођемо до нових иницијатива за балансирање тржишта у економији података, узимајући у обзир јавни интерес. Постоји огромно неслагање интереса између интернет корисника и оних који пружају дигиталне услуге. Др Paul Twomey и 60-70 других људи из Глобалне иницијативе за дигитално оснаживање (ГИДЕ) размишљали су о овом питању, наводећи неке од изазова: Провајдери дигиталних услуга следили су пословне моделе засноване на масовном и углавном прикривеном надзору корисника и прикупљања података. Неусклађеност између дигиталних потрошача и дигиталних независних финансијера одговорна је за широк спектар кварова. Дигитална револуција је отворила широку лепезу нових могућности, али исто тако и изазова.
- Кључна тема је како да се корисницима омогући контрола над њиховим подацима, појединачно и колективно. Предложени су следећи нови модели које треба имплементирати. Грађанима треба омогућити контролу над тим ко има приступ личним подацима које креирају; Корисницима треба омогућити слободу да постављају услове под којима се њихове информације могу користити; Требало би да субјекти који желе да користе нечије личне податке могу да им приступе само из базе података коју контролишу потрошачи под договореним условима; Субјекти који доносе закључке о информацијама из података које грађани не креирају мораће да се придржавају правила које се обично примењује на свет ван мреже – подаци се могу користити само у „најбољем интересу” субјекта података; Владе морају створити правну структуру која ће подржати успостављање „заједничких података”, где би грађани са заједничким интересима могли да удруже личне податке за јавно добро (нпр. медицинска истраживања). Закон о управљању подацима Европске уније је таква правна структура.
Пленарна сесија: Дигитални суверенитет
Панелисти:
- Bernard Benhamou, Institute of Digital Sovereignty, Француска
- Данко Јевтовић, члан Управног одбора, ICANN
- Desiree Жељка Милошевић, председница УО, ISCO.RS
- Др Јан Красни, Технички универзитет у Берлину
Модератор: Владимир Радуновић, Дипло фондација
Репортер: Катарина Анђелковић (Дипло фондација)
- Дигитални суверенитет из перспективе Европске уније није стварање „сплинтернета”, већ очување европских вредности на интернету заједно са еволуцијом дигиталних технологија.
- Прекомерно регулисање интернета има бројне негативне последице (правне, политичке и економске), али потпуни недостатак регулативе такође може поткопати демократске процесе и довести до инцидената, као што је показано у САД нападом на Капитол.
- Пословни модел треба да се промени; постоји потреба за пословним моделом, транспарентнијим моделом који омогућава корисницима да науче и разумеју шта се дешава са њиховим подацима.
- Уколико желимо да се интернет одупре „сплинтернет искушењу”, потребно је обезбедити да велике онлајн-компаније не буду главни владари интернета. С друге стране, кључно је да интернет остане слободан за иновације и развој.
- Интернет ће наставити да буде један глобални интернет (са неким елементима „сплинтернета”) и процес са више заинтересованих страна, односно са мултистејкхолдер приступом и са повећањем улоге држава у поменутим процесима;
Отворени микрофон / Unconference
Модератор: Душан Стојичевић, директор, Gransy
Репортер: Борис Беговић (Дипло фондација)
- У сесији Отворени микрофон са публиком се дискутовало о будућности српског IGF, начинима његовог унапређења и о томе шта је потребно реализовати. Закључак овог дела догађаја је да све што се дешава у свету има утицаја и на локалном нивоу. Предложено је да се IGF Србија убудуће више посвети локалним темама, односно изазовима. Укључивање локалних мултистејкхолдера, са посебним акцентом на државне организације, од изузетног је значаја за подизање свести и едукацију о темама управљања интернетом у нашем заједничком дигиталном свету. Посебно је потребно едуковати и информисати млађе генерације, али и чути њихово мишљење о овим важним темама.
