Poruke sa IGF Srbija 2022

Srpski forum o upravljanju internetom (IGF Srbija) održan je 26. maja 2022. godine u Domu omladine u Beogradu, Srbija, u hibridnom formatu.

Okupljena publika u Domu omladine i onlajn preko Zoom aplikacije i YouTube-a mogla je da prati dve plenarne diskusije i četiri panel-diskusije i učestvuje u njima. Odvijale su se paralelno na dve scene ‒ u salama Amerikana i Klub. Fokus ovogodišnjeg događaja bio je na izazovima upravljanja internetom, a pre svega na aktuelnim globalnim, evropskim, regionalnim i nacionalnim političkim procesima koji oblikuju naš digitalni svet. Važne diskusije ticale su se:

• digitalizacije i digitalnih politika ‒ na koji način postići ostvarivanje održivih rešenja za digitalne izazove, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou;
• digitalnog suvereniteta ‒ gde se pre svega razgovaralo o mogućnostima razbijanja globalnog interneta na sitnije delove, odnosno nastanka takozvanog „splinterneta”, i o tome da li politički događaji i procesi mogu ugroziti ,,otvorenost interneta’’, sa posebnim fokusom na aktivnosti u okviru Evropske unije, ali i u drugim zemljama;
•  važnosti sajber-bezbednosti u digitalizovanom svetu ‒ edukacija i podizanje svesti građana o pretnjama i načinima zaštite u sajber/digitalnom prostoru; reči je bilo i o lokalnim temama, šta je potrebno učiniti da bi se izgradilo digitalno pismeno društvo, kakva je uloga države u procesu digitalizacije, edukacije i podizanju svesti građana, posebno mladih, u izazovima koje donosi internet, odnosno digitalni svet.

Važnost Srpskog foruma o upravljanju internetom (IGF Srbija) najbolje je opisao specijalni gost (keynote speaker) Chengetai Masango (Head, Secretariat of the Internet Governance Forum, United Nations), naglašavajući važnu ulogu i doprinos lokalnih stejkholdera u globalnim procesima upravljanjem internetom i ističući da upravljanje internetom „počinje (k)od kuće”.

Neke od važnih preporuka za državu, privredu i građane su:  

Digitalizacija i digitalne politike moraju ostati visoko na dnevnom redu novog srpskog parlamenta. U procesu digitalizacije državne uprave i privatnog sektora potrebna je veća inicijativa države da bi se povećala transparentnost državnih organa, a u privatnom sektoru da bi se povećala efikasnost i konkurentnost.

Naročito više rada treba uložiti u podizanje svesti malih i srednjih preduzeća o informacionoj bezbednosti. Jedan od sjajnih primera javno-privatnog partnerstva je Mreža za sajber-bezbednost, koja je iz neformalne „Petničke grupe”, 2020. godine prerasla u fondaciju. Edukacija i podizanje svesti građana prožimaju se kroz postavljene ciljeve Mreže. Sajber-heroj je još jedan odličan primer programa za izgradnju kapaciteta u oblasti sajber-bezbednosti. Primarni cilj programa je popularizacija sajber-bezbednosti među studentima preko posebnih treninga i učešća na takmičenjima, odnosno ostvarivanje saradnje sa privredom.

Građanima treba omogućiti veću kontrolu nad tim ko ima pristup ličnim podacima koje kreiraju. Vlade moraju stvoriti pravnu strukturu koja će podržati uspostavljanje „zajedničkih podataka”, gde bi građani sa zajedničkim interesima mogli da udruže lične podatke za javno dobro (npr. medicinska istraživanja).

U kontekstu digitalne pismenosti i narastajuće digitalizacije potrebno je unaprediti formalne i neformalne sisteme obrazovanja kako bi se razvili novi alati koji će dopreti do svih građana, u svim starosnim grupama, i obezbediti kontinuitet ovakvih javnih politika.

Globalna poruka IGF Srbije je da će internet nastaviti da bude jedan globalni internet, iako sa nekim elementima „splinterneta”. Očekuje se da države više učestvuju u oblikovanju budućeg globalnog digitalnog prostora, uz dalje učešće svih zainteresovanih strana (takozvani „multiakterski pristup”). U tom kontekstu, digitalni suverenitet koji Evropska unija iznosi u svojim planovima ne predstavlja (još uvek) stvaranje „splinterneta”, već prevashodno očuvanje evropskih vrednosti na internetu zajedno sa evolucijom digitalnih tehnologija.

U nastavku možete pročitati ostale ključne poruke sa sesija, a na YouTube kanalu ,,Registar nacionalnog internet domena Srbije’’ možete pronaći video-materijale sa IGF Srbija 2022.

Panel-diskusija: Digitalizacija i digitalne politike – dve strane istog novčića

Panelisti:

• Chengetai Masango, Head, Secretariat of the Internet Governance Forum, United Nations
• Milan Dobrijević, državni sekretar, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
• Tanja Miščević, Deputy Secretary General, RCC (Regional Cooperation Council)
• Gwendoline Delbos-Corfield, Member of the European Parliament

Moderator: Slobodan Marković, UNDP

Reporter: Katarina Anđelković (Diplo fondacija)

1. Jedini način za ostvarivanje održivih rešenja za digitalne izazove jeste da se angažuju druge grupe zainteresovanih strana, kao što su privatni sektor, civilno društvo i akademska zajednica, i da se svim zainteresovanim stranama omogući da učestvuju u međunarodnim inicijativama o digitalnim pitanjima na ravnopravnoj osnovi.
2. Saradnja između organizacija civilnog društva i Evropske unije u rešavanju određenih digitalnih izazova (kao što je digitalni nadzor) već postoji, ali se očekuje i da će ti izazovi biti visoko na dnevnom redu novog srpskog parlamenta.
3. Digitalni aspekti će ostati glavni prioritet Vlade Srbije u narednim godinama. U toku je niz projekata, kao što su Data centar u Kragujevcu, digitalizacija škola i učionica itd. Pored infrastrukturnih aktivnosti, biće nastavljen i rad na digitalnom zakonodavstvu, kao i programi razvoja kapaciteta namenjeni različitim starosnim grupama.

Sesija: Mediji, ljudska prava i digitalna pismenost u postdigitalnom dobu

Panelisti:

• Maja Zarić, Ministarstvo kulture i informisanja
• Danilo Krivokapić, direktor, Share fondacija
• Marko Stanković, član Upravnog odbora, Krovna organizacija mladih Srbije

Moderator: Bogdan Banjac, Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Reporter: Tatjana Buha Matić (PZR)

1. Potrebno je kreirati holistički, multisektorski pristup svih zainteresovanih strana medijskoj i digitalnoj pismenosti i podsticati umrežavanje da bi se postigli ciljevi održivog razvoja i podrške demokratskim procesima.
2. Treba osnažiti medijske i digitalne veštine građana, naročito pripadnika ranjivih grupa, kao i pripadnika marginalizovanih grupa, koji su neretko u potpunosti izvan informacionog ekosistema.
3. Treba unaprediti formalne i neformalne sisteme obrazovanja kako bi se razvili novi alati koji će dopreti do svih građana, u svim starosnim grupama; i obezbediti kontinuitet ovakvih javnih politika.
4. Treba negovati digitalno okruženje usmereno na decu.

Sesija: IT preduzetnici

Panelisti:

• Ivan Minić, serijski preduzetnik, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a
• Goran Mladenović, direktor NiCAT klastera

Moderator: Dušan Stojičević, direktor, Gransy

Reporter: Boris Begović (Diplo fondacija)

1. Proces digitalizacije državne uprave u Srbiji, kao i privatnog sektora, od izuzetnog je značaja. Ima za cilj da poveća transparentnost državnih organa, a u privatnom sektoru da poveća pre svega efikasnost i konkurentnost. Postoji potreba za većom inicijativom same države u procesu digitalizacije, odnosno većom podrškom države privatnim kompanijama, za šta je potrebno pronaći adekvatan model za saradnju.
2. Druga važna tema je bila fiskalizacija i izazovi i promene koje je ona donela frilenserima, odnosno IT preduzetnicima. Bila je potrebna bolja zakonska regulativa, ali u donošenju regulative u ovoj oblasti nije postojala adekvatna saradnja države i privatnog sektora. Loše upravljanje promenama, odnosno nepostojanje strategije implementacije postojeće regulative dovelo je do mnogih izazova; što se mora promeniti u budućnosti.
3. COVID-19 je „doveo do promena koje su tu da ostanu”, složili su se panelisti, navodeći da će u IT industriji rad od kuće postati dominantan način rada. Rad od kuće i onlajn-komunikacija imaju svojih prednosti, pre svega u pogledu dostupnosti i efikasnosti, ali isto tako donose sa sobom druge izazove. Ljudski kontakt i face-to-face komunikaciju ne može da zameni nijedna onlajn-platforma. Izazov je kako pronaći model koji će nadomestiti nedostatke rada od kuće.

Sesija: Sajber-bezbednost i ljudski faktor: svest, edukacija, kompetencije

Panelisti:

• Nebojša Jokić, Mreža za sajber-bezbednost
• Marko Krstić, rukovodilac Službe za informacionu bezbednost i poslove Nacionalnog CERT-a
• Dejan Đukić, direktor Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS)

Moderator: Milan Sekuloski, Mreža za sajber-bezbednost

Reporter: (Mreža)

1. Oblast informacione bezbednosti je izuzetno dinamična oblast, koja zahteva da ulaganje u tehnologije prati ulaganje u ljude, kao najslabije karike. Nacionalni CERT je 2019. godine sproveo istraživanje o sajber-kulturi u Srbiji, a zatim 2022. godine dao i podršku pripremi istraživanja o bezbednosti korisnika interneta u Srbiji, koju je sproveo RNIDS. Rezultatima istraživanja ne možemo biti potpuno zadovoljni, ali oni ipak daju prostora za dalje unapređenje znanja građana.

2. Država ima glavnu ulogu u podizanju svesti o informacionoj bezbednosti, ali je neophodno i da organizacije iz svog ugla urade više na kreiranju i realizaciji edukativnih programa. Naročito više rada treba uložiti u podizanje svesti malih i srednjih preduzeća. Jedan od sjajnih primera javno-privatnog partnerstva je Mreža za sajber-bezbednost, koja je iz neformalne „Petničke grupe” 2020. godine prerasla u fondaciju. Edukacija i podizanje svesti građana prožimaju se kroz postavljene ciljeve Mreže. Platforma za awareness Nacionalnog CERT-a biće centralno mesto edukativnih sadržaja kojima će moći da pristupe i građani i privreda.

3. Nedostatak kadra je globalna pojava u ovoj oblasti, ali ako se u to ne ulaže dovoljno, može mnogo više da se izgubi. Treba iskoristiti zainteresovanost mladih. Verujemo da inicijativa kao što je Sajber-heroj može biti dobar način za postizanje ovog cilja, naročito ako se ostvari namera da postane nacionalno takmičenje. Pokazatelj uspeha ovakve inicijative je i pobeda tima srednjoškolaca na regionalnom kampu koji je pre mesec dana održan u Albaniji.

Sesija: Ekonomija podataka i javni interes

Panelisti:

• Dr Paul Twomey, Global Solutions Fellow

Moderatorka: Desiree Željka Milošević, predsednica UO, isoc.rs

Reporter: Anamarija Pavlović (Diplo fondacija)

1. Od ključnog je značaja kako možemo da dođemo do novih inicijativa za balansiranje tržišta u ekonomiji podataka, uzimajući u obzir javni interes. Postoji ogromno neslaganje interesa između internet korisnika i onih koji pružaju digitalne usluge. Dr Paul Twomey i 60-70 drugih ljudi iz Globalne inicijative za digitalno osnaživanje (GIDE) razmišljali su o ovom pitanju, navodeći neke od izazova: Provajderi digitalnih usluga sledili su poslovne modele zasnovane na masovnom i uglavnom prikrivenom nadzoru korisnika i prikupljanja podataka. Neusklađenost između digitalnih potrošača i digitalnih nezavisnih finansijera odgovorna je za širok spektar kvarova. Digitalna revolucija je otvorila široku lepezu novih mogućnosti, ali isto tako i izazova.

2. Ključna tema je kako da se korisnicima omogući kontrola nad njihovim podacima, pojedinačno i kolektivno. Predloženi su sledeći novi modeli koje treba implementirati. Građanima treba omogućiti kontrolu nad tim ko ima pristup ličnim podacima koje kreiraju; Korisnicima treba omogućiti slobodu da  postavljaju uslove pod kojima se njihove informacije mogu koristiti; Trebalo bi da subjekti koji žele da koriste nečije lične podatke mogu da im pristupe samo iz baze podataka koju kontrolišu potrošači pod dogovorenim uslovima; Subjekti koji donose zaključke o informacijama iz podataka koje građani ne kreiraju moraće da se pridržavaju pravila koje se obično primenjuje na svet van mreže – podaci se mogu koristiti samo u „najboljem interesu” subjekta podataka; Vlade moraju stvoriti pravnu strukturu koja će podržati uspostavljanje „zajedničkih podataka”, gde bi građani sa zajedničkim interesima mogli da udruže lične podatke za javno dobro (npr. medicinska istraživanja). Zakon o upravljanju podacima Evropske unije je takva pravna struktura.

 Plenarna sesija: Digitalni suverenitet

Panelisti:

• Bernard Benhamou, Institute of Digital Sovereignty, Francuska
• Danko Jevtović, član Upravnog odbora, ICANN
• Desiree Željka Milošević, predsednica UO, ISCO.RS
• Dr Jan Krasni, Tehnički univerzitet u Berlinu

Moderator: Vladimir Radunović, Diplo fondacija

Reporter: Katarina Anđelković (Diplo fondacija)

1. Digitalni suverenitet iz perspektive Evropske unije nije stvaranje „splinterneta”, već očuvanje evropskih vrednosti na internetu zajedno sa evolucijom digitalnih tehnologija.
2. Prekomerno regulisanje interneta ima brojne negativne posledice (pravne, političke i ekonomske), ali potpuni nedostatak regulative takođe može potkopati demokratske procese i dovesti do incidenata, kao što je pokazano u SAD napadom na Kapitol.
3. Poslovni model treba da se promeni; postoji potreba za poslovnim modelom, transparentnijim modelom koji omogućava korisnicima da nauče i razumeju šta se dešava sa njihovim podacima.
4. Ukoliko želimo da se internet odupre „splinternet iskušenju”, potrebno je obezbediti da velike onlajn-kompanije ne budu glavni vladari interneta. S druge strane, ključno je da internet ostane slobodan za inovacije i razvoj.
5. Internet će nastaviti da bude jedan globalni internet (sa nekim elementima „splinterneta”) i proces sa više zainteresovanih strana, odnosno sa multistejkholder pristupom i sa povećanjem uloge država u pomenutim procesima;

Otvoreni mikrofon / Unconference

Moderator: Dušan Stojičević, direktor, Gransy

Reporter: Boris Begović (Diplo fondacija)

1. U sesiji Otvoreni mikrofon sa publikom se diskutovalo o budućnosti srpskog IGF, načinima njegovog unapređenja i o tome šta je potrebno realizovati. Zaključak ovog dela događaja je da sve što se dešava u svetu ima uticaja i na lokalnom nivou. Predloženo je da se IGF Srbija ubuduće više posveti lokalnim temama, odnosno izazovima. Uključivanje lokalnih multistejkholdera, sa posebnim akcentom na državne organizacije, od izuzetnog je značaja za podizanje svesti i edukaciju o temama upravljanja internetom u našem zajedničkom digitalnom svetu. Posebno je potrebno edukovati i informisati mlađe generacije, ali i čuti njihovo mišljenje o ovim važnim temama.